Edicija Jugoslavija nastaje na razvođu dva vremena. Reakcionarno vreme, vreme lažne novine, tone polako u poroznost sopstvenog obećanja, novo vreme krči sebi put i izvire usred najgušćih nasipa i brana. U vrelu vremena gde se "nepravda stare nade čini pravednijom od nepravde beznađa"1, ova edicija daje prednost autorima koji su umeli da razdvoje sjaj mrtve zvezde od istinskog bljeska, čak i kada je sve2 upućivalo na suprotno.

1"10 simptoma", glasilo Papagaj (Perroquet), broj 64, leto 1986.
2 Sve, u smislu Sve-te Demokratije

Zašto filozofija0 danas?
ili
Može li se misliti sadašnjost?1

Razdvojiti misao od mnjenja, događaj od činjenica, materijalističku dijalektiku od demokratskog materijalizma, Ideju od (robnog) ništavila, ali i neizbrojivo od sračunljivog, istraživačko od akademskog, nauku od tehnicizma, vernost od nihilizma, danas u vreme demokratskog fetiša i "sentimentalne obaveze da se bude demokrata"2, posao je od velike staloženosti i strpljenja. Pitanje je "logične pobune", koja je po Alenu Badjuu drugo ime za filozofiju. Iako već filozofi od Hegela na dalje konstatuju da filozofija okašnjava, odnosno da dolazi nakon, te da je "tačni savremenik nikoga"3, pitanje dana je izvući filozofiju iz nostalgije u koju lako pada i postaviti joj pitanje sadašnjosti (présent)... Prva izdanja izdavačke kuće Edicija Jugoslavija4 posvećena su filozofima politike emancipacije i egalitarizma, od kojih jednom od naših najstaloženijih i najstrpljivijih5 savremenika, Alenu Badjuu, filozofu i militantu.

0 Pod filozofijom podrazumevamo kvalitativnost koju joj daje francuski filozof Žak Ransijer (Jacques Rancière) kategorički razdvajajući «profesiju filozofa» u smislu institucionalnog odnosa sa mišljenjem i «aktivnosti mišljenja» koja može da se obavlja bilo gde i od strane bilo koga. Ovu hipotezu u stopu prati ona još kategoričnija o «jednakosti inteligencija» kojoj je Žak Ransijer bespogovorno veran. Ukratko, ulivanje različitih pritoka u isti sliv ono je što bi moglo da se kaže za istosmerna istraživanja Alena Badjua i Žaka Ransijera na hipotezi emancipacije i egalitarizma kojoj su neprekidno posvećeni poslednjih decenija.
1 Présent (sadašnje vreme, sadašnjost) prevodimo različito. Tamo gde sadašnjost, događajnu ili živu sadašnjost koju gradi verni subjekt, Alen Badju obelezava kao πrésent, da bi ugašenu sadašnjost (présent éteint) reaktivnog subjekta, obeležavao kao πrésent, kao i kod drugih jezičkih obrta ovog tipa na kojima autor insistira, držimo se ove analogije. Naime, iako prezent u srpskohrvatskom jeziku znači striktno glagolsko vreme, mi stajemo na stranu onih pesnika koji su baš kroz prezent gradili pesničko vreme sadašnje, bez obzira na uskogrudost jezičkih konvencija.

2 Deo iz Prisustvo i prezent (Présence et présent), briselsko predavanje, Palata lepih umetnosti, mart 2007.
3 Kao beleška 2.

4 Jugoslavija kao pojam, za izdavačku kuću koja pokreće ovu inicijativu, pre svega je metafora jedne univerzalističke ideje , a ne samo ime Države koja je toj ideji jedno vreme bila prolazna adresa. Naša pozicija polazi od vizionarskih i afirmacionističkih tačaka političkog projekta Jugoslavija koje je potrebno danas više nego ikada proučiti i razdvojiti od opšte državne atrofije i sloma, izdvajajući ono što je u ideji Jugoslavija još uvek mlado a zrelo, postojano a vremenoprodorno, što nadilazi sud vremena.

5 «Radikalnost» je pojam koji uopšte ne upotrebljavam. Potiče iz engleskog i reklo bi se da označava nešto što seže dalje od levice, čak dalje od ekstremne levice, tamo gde golo oko više ne vidi! Više volim tu reč da tumačim u prvobitnom značenju: posmatrati stvari u korenu, na nivou njihove suštinske tvorevine. Jer to jeste moguća definicija filozofije. Ako su medijski posrednici nedavno otkrili moju političku i intelektualnu «radikalnost», to je zato što se nisam promenio od sedamdesetih godina, od vremena kada je političkoj radikalnosti bilo sasvim dobro pod pridevom «revolucionarno». Tokom osamdesetih godina mnogi su odustali, a ja sam ostao veran. Zašto je ta vernost postala vidljiva, medijska? Objašnjenje treba tražiti u očiglednoj praznini zvanične političke igre. Na delu je kriza politike, kriza države. Povećava se jaz između života ljudi i onoga što vlasti čine, ili odbijaju da čine. Ova politička kriza, koja je i ideološka kriza, doprinosi ponovnom porastu interesovanja za misao koja pokušava da dosegne do korena stvari », Alen Badju, Libération, januar 2009.