Français
  
Marko Ristić - Pismo Politici

popis je uradjen


Dragi druže uredniče,

Kao i u sve druge, širom naše zemlje (Jugoslavije), i u naš stan došao je popisivač, jedna simpatična i inteligentna studentkinja iz Vranja. Niti imam potrebne spreme da o Popisu kao takvom pišem analitičko-sociološku raspravu, niti nameravam da o ovom popisu pišem neke svoje subjektivno-impresionističke utiske. Hteo bih samo, posredstvom vašeg lista, omogući li mi vaša predsuretljivost da se njim poslužim, povodom ovog popisa, da postavim, kao običan građanin ove zemlje (Jugoslavije), dva priprosta pitanja, ne očekujući, uostalom, ni na jedno odgovor.

Prvo je pitanje upućeno drugu Krsti Crvenkovskom, koji je apodiktički tvrdio, ima već skoro godinu dana (v. VUS, BR 944 god. IX, od 3. lipnja 1970): „Iskazivanje jugoslavenstva kao nacionalne pripadnosti prilikom popisa stanovništva značilo bi snažan pritisak na sve ostale da napuste svoju nacionalnu oprijedeljenost”. Ovo moje prvo pitanje je dvostruko, ali ipak jednostavno. 1) Kako jedno iskazivanje „prilikom popisa stanovništva” može značiti „snažan pritisak” na sve one ostale koji svoju nacionalnu opredeljenost iskazuju povodom tog istog popisa stanovništva, dakle istovremeno, pa prema tome bez mogućnosti poznavanja onoga što bi na njih moglo ili ne bi moglo vršiti ma kakav pritisak, bio on snažan ili ne? I 2) Po čemu bi uopšte moglo, ma bilo i ranije iskazano, predstavljati neki pritisak na koga god bilo, jedno opredeljenje za jugoslovenstvo, kakvo je u ovom konkretnom slučaju, na primer moje? Može li drug Crvenkovski, poznajući me, smatrati da i u ovome što ovde iznosim može da bude ikakvog pokušaja, ikakve promisli da osporim ma kome bilo njegovo pravo, da uskratim ma kome bilo onu slobodu koju i za sebe zahtevam, pravo i slobodu nesmetanog nacionalnog opredeljenja svakog, bez biološkog obzira ili sa takvim, genetičko-porodičnim i geo-političkim obzirom na njegovo poreklo.

Moje drugo pitanje upućeno je ne znam kome i glasi: Po kakvoj političkoj dijalektici, po kojoj leksičkoj, terminološkoj, to jest lingvističkoj, naime semantičkoj, upravo semiološkoj logici moje izjašnjavanje za jugoslovenstvo, dakle za pripadništvo jugoslovenskoj zajednici, jugoslovenskom narodu, može i sme da bude klasirano u kategoriju, odnosno bačeno u koš neopredeljenih, kad je ono baš, po definiciji, nepobitno izraz jednog OPREDELJENJA? To opredeljenje izraženo je i razloženo, izričito diferencirano od velikosrpskog centralizma aleksandrovske Jugoslavije, mnogo puta u svemu onome što sam ja o toj problematici napisao, od svoga odgovora na anketu o rešenju hrvatskog pitanja (zbog koga je, 1939, bio zabranjen časopis Pečat u kome je taj odgovor bio štampan), preko svojih Zapisa na marginama rata 1939–1945, objavljenih u knjizi Hacer tiempo, pa do članaka sakupljenih u knjizi Politička književnost (1958), čiji je podnaslov ZA OVU JUGOSLAVIJU. Kad ne bismo živeli baš u ovom trenutku, na ovoj Planeti, kakva je danas, u ovom blokovskom, nasilničkom, militarizovanom, rasističkom, nacionalističkom, neofašističkom svetu u kome nema opstanka, nama, narodima Jugoslavije, van Jugoslavije, van jugoslovenstva – i nikakva nas republička državnost neće i ne može spasti – ja bih se možda internacionalistički dosledno, proglasio „građaninom sveta“, to jest Utopije. Ovako Jugoslavija mi izgleda, i još dugo će to biti, jedina naša, minimalna i maksimalna u isti mah, neizbežna i nezibežno relativna stvarnost.

Marko Ristić
(Politika, utorak, 27. april 1971.)



 

 

najnovija izdanja
Poetika Znanja

Priredila Ivana Momčilović

Nepredvidiva prošlost budućnosti, o političkom potencijalu utopije/ The Unpredictable Past of the future the political potential of utopia

Priredila Ivana Momčilović

Izdanje Edicija Jugoslavija 2024

Biblioteka GERILSKE KNJIGE

Poetika Znanja
Žak Ransijer
Poetika Znanja




Izdanje Edicija Jugoslavija, Mart 2010, biblioteka SVESKE
Emancipovani 
gledalac
Žak Ransijer
Emancipovani
gledalac





Izdanje Edicija Jugoslavija, Mart 2010, biblioteka SVESKE


Obaveštenje

Sa zadovoljstvom obaveštavamo sve zainteresovane da se naša prva izdanja mogu naći u Beogradu, u knjižari distrubucione kuće Krug Centar, Tržni centar "Staklenac", na drugom spratu, kao i u svim knjižarama sa kojima ovaj distributer sarađuje diljem Srbije, ali i u Hrvatskoj i uskoro Sloveniji.
Više informacija: Krug Commerce, tel/fax 011 2401433

Na sajmu knjiga, prva izdanja su dostupna na štandu DELFI, hala 14.

...dalje