Français
  
3. mart 2016.
Važno obavještenje: BAUK KOMUNIZMA?


S obzirom da je izvjestan broj medija neispravno prenio program turneje gostovanja Alaina Badiou u Hrvatskoj, šaljemo sljedeći demanti.
Gostovanje Alaina Badioua se sastoji od dva paralelena programa.
Besplatni program u Pogonu Jedinstvo ("Fašizam, komunizam, sreća" / 16.03 u 19h / besplatan ulaz) i javni razgovor na temu Poezija i komunizam (Zagrebački plesni centar / 20.03. u 19h / besplatan ulaz) te odlazak gosta na Petrovu Goru i posjeta antifašističkom spomeniku čine program pod nazivom BAUK KOMUNIZMA? iza kojih, između ostalih učesnika stoji Edicija Jugoslavija.
Filozofski teatar i razgovor u Muzeju prekinutih veza su zaseban program iza kojih stoji i za koji je odgovaran drugi organizator.

Molimo da se u obzir, u narednim najavama, uzme ovo obavještenje.
S poštovanjem

Edicija Jugoslavija


 

  
3. mart 2016.

 

 

  
25. januar 2016.
Svet, događaj, Subjekt i sreća*
Alen Badju ( Alain Badiou)

Inauguralni tekst turneje BadYU Beograd 2015



Jedna važna tradicija drevne Mudrosti svodi se na to da čovek treba da usaglasi svoje želje sa realnošću, pre nego da pokuša da usaglasi realnost sa svojim željama. U ovoj viziji kao da postoji fatum realnog, a najveća sreća za koju je ljudski rod sposoban nalazi se u smirenom prihvatanju neizbežnog. Stoicistička filozofija daje formu ovoj, konstantno dominantnoj „mudrosti“, uključujući i današnjicu, gde se kaže ovako: mala privatna sreća, potrošačka, umrežena, vezana za godišnji odmor, koju kapitalizam svojom „demokratijom“ pruža privilegovanim stanovnicima Zapada možda nije posebno snažna, ali želja za nečim drugim – komunizmom na primer – vodi neizbežno u najgore. U ovakvoj propagandi „realnosti“, uglavnom ekonomske, nameću nam privatno vlasništvo i koncentraciju Kapitala kao Sudbinu kojoj moraju da se podrede sve naše želje. Dalje


 

  
8. okt 2015.

 

  
22. jun 2015.

nationless nacionalnost bez international project

Edicija Jugoslavija u saradnji sa Institutom društvenih nauka Skoplje (Makedonija) i Univerzitetom Makedonija -bivšom Školom teorije i industrijskih studija (Solun-Grčka), najavljuje projekat Nationless/ Beznacionalnost. Sledeće stanice Solun, oktobar 2015 i Skopje novembar/ decembar 2015.

http://www.mij.rs/en/programs/311/international-project-beznacionalnost-nationless-.html

http://www.mij.rs/programi/308/medjunarodni-projekat-beznacionalnost-nationless.html




 

  
26. maj 2015.
Poetska pravda i pravedna poetika: Sara Vanaht (Sarah Vanagt)(Uzgajanje prašine – Dust Breeding, 2013)

Moze li oko umetnosti da vidi ispravno

Umetničke intervencije Sare Vanaht (Sarah Vanagt) smeštene su u polje slike i poetske reprezentacije slika stvarnosti: bilo da su to fotografije groblja i mrtvačnica na čijim su podnožjima postavljeni receptori nove, solarne energije, a koje ona izlaže u svetlećim kutijama koje se napajaju upravo istom solarnom energijom (ciklus Solar Cemetery, 2009), ili da je reč o video/flash instalaciji koja prikazuje devojku kako vadi dresiranu muvu iz kutije šibica u pravoslavnoj crkvi (Girl With a Fly, 2013), ili pak serije njenih mikro i mini filmova (od čega najkraći – 1 min. 20 sek. – predstavlja istinsku antikolonijalnu odu – „razgovor” belgijskog dečaka sa mumificiranim slonom u podrumu nekog neidentifikovanog prostora – da li je potrebno naglasiti više nego strepećeg, jer ko još danas drži preparirane afričke slonove u podrumu i gde?).

Ono što medij slike i njene poetske „nadgradnje“ smešta u ravan „baze,“ odnosno političkog konteksta, u slučaju Sarine poetike je upravo spoj dva nivoa (sa)znanja. Sa jedne strane egzaktnog, utmeljujućeg, terre à terre (nauke – u slučaju filma Walking Hours, 2014, koji se bavi rekontekstualizacijom medicinskih/anatomskih spisa flamanskog oftalmologa iz 17. veka, prijatelja Renea Dekarta (René Descartes) ; prava – u slučaju filma Dust Breeding, koji tretira pitanje slike i upotrebe slike u dokaznom materijalu Međunarodnog suda u Hagu; istorije – slučaj filmova koji tretiraju odnos Istorije Ruande i ličnih storija njenih građana posle genocida, ili filmova koji se bave oficijelnom istorijom Kraljevine Belgije i njenih današnjih migranata u ulozi „novih istoričara”). I sa druge strane, poetskog – dakle jezika koji premašuje zakon jedne oblasti i discipline i pokušava da misli i zabeleži univerzalno.Dalje




 

  
1 - 3. jun 2015.
Mini retrospektiva; mikro filmovi: Sara Vanaht

mikro filmovi sara vanaht

Edicija Jugoslavija i Jugoslovenska Kinoteka u partnerstvu sa Akademskom filmskom akademijom Doma Kulture Studentski grad pozivaju vas na program "Mini retrospektiva, mikro filmovi: Sara Vanaht", 1-3.juni u Muzeju Jugoslovenske Kinoteke (nova zgrada), Uzun Mirkova 1.

Program uključuje projekcije, radionice sa učesnicima osnovnih škola na temu self-made Camere obscura, kao i razgovor o filmu Dust breeding (Uzgajanje prašine), 1.juna.

Sara Vanaht (Sara Vanagt) je studirala istoriju na Univerzitetu Anwerpen, Sussex i Groningen, a film na National Film and Television School (UK). Živi i radi u Briselu. Izlagala je na svim većim filmskim festivalima i skupovima savremene umetnosti (FidMarseille, Viennale, Doclisboa, Idfa, Rencontres Internationales Paris/Madrid/Berlin, EMAF Osnabruck, Filmski festivak Roterdam, Kunstenfesivaldesarts Brisel...), kao i u muzejima Frankfurter Kunstverein, Fact Liverpool, NGBK Berlin, Shedhalle Zürich.

Njeni dokumentarni filmovi, fotografije i optičke intrevencije povezuju tanku nit između naučnog (istorije, prava, anatomije) i poetike (umetnosti) kao nove vrste znanja. Oni spajaju istoriju kao domen objektivnog sa interpretativnom mašinom svakog pojedinca, i veoma često dece, povezujući istorijsku disciplinu sa istorijom filma (optičkom reprezentacijom poetskog narativa).

Film "Uzgajanje prašine" (Dust Breeding) posle čije projekcije će se održati i razgovor sa autorkom, postavlja važno pitanje značenja slika kao objektivnog i dokaznog materijala u domenu ratnog prava, ukazujući na kontradikcije i prepreke rekonstrukcije zločina u današnjim okvirma međunarodne pravde, a na slučaju Međunarodnog Suda Pravde u Hagu u kome je Sara, odajući svoj doprinos mogućoj slici koja cirkuliše na takvom mestu, radila frotaže: osuđenikove stolice, stolice sudije, stola osuđenika, stola sudije. Frotaži će biti izloženi u Beogradu u okviru projekcije, kao deo njenog poetskog istraživanja.

Projekcije 1. juna su besplatne.

Program:

  1. JUN 20:30h / In Waking Hours (18') + Dust Breeding (47') + Baby Elephant (1') + razgovoro filmu Dust Breeding (Uzgajanje prašine)

  2. JUN 20:30/ Little Figures (15') + First Elections (15') + History Lesson (5') + TheCorridor (7') + Baby Elephant (1)

  3. JUN /20:30 Boulevard d'Ypres (50') + Money Exchange (4') + Resurrections (4') + Baby Elephant (1') + Girl with a fly (4')


U prilogu možete videti prikaze iz filmova autorke. Dalje



 

  
12 - 14. januar 2015.
Alen Badju po prvi put u “regionu”

gostovanje zaka ransijera


Edicija Jugoslavija u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom Novi Sad, (http://www.skcns.org) i Domom kulture Studentski grad (Novi Beograd, http://www.dksg.rs), s velikim zadovoljstvom najavljuje gostovanje Alena Badjua (Alain Badiou), francuskog filozofa i jednog od najznačajnijih mislilaca sadašnjice. Badjuova prva poseta Beogradu i Novom Sadu biće obeležena serijom predavanja i razgovora sa publikom:

Program gostovanja:

12. januar u 18 časova: predavanje Alena Badjua „Živi prezent i politički subjekt“. Sledi: podijum-diskusija sa Badjuom (u organizaciji Edicije Jugoslavija), kao i završni razgovor sa publikom – velika sala Doma kulture Studentski grad, Novi Beograd

13. januar
u 15 časova: razgovor sa dugogodišnjom saradnicom Alena Badjua, Izabel Vodoz (Isabelle Vodoz*), lingvistkinjom i autorkom eseja o nemačkom lingvisti Klempereru koji je objavila Edicija Jugoslavija: Viktor Klemperer, LTI ( Lingua Tertii Imperii), Razmišljanja jevrejskog lingviste: jedna forma otpora, Edicija Jugoslavija 2010, sala Magistrala, Dom kulture Studentski grad, Novi Beograd

u 19 časova: projekcija filma „Kineskinja“ (La Chinoise, Jean-Luc Godard, 1967), nakon filma sledi razgovor sa Badjuoom o političkoj sekvenci Francuske '68. i Žan-Lik Godaru – velika sala Doma kulture Studentski grad, Novi Beograd

14. januar u 20 časova: razgovor sa Alenom Badjuom o „Obaveznom pozorištu“ (teze iz njegove knjige „Rapsodija za tetar“ (Rhapsodie pour le théâtre) – Újvidéki színház/ Novosadsko pozorište, Novi Sad http://www.uvszinhaz.com



Prvi i treći susret je organizovan uz simultani prevod, dok će se drugi (13.01) odvijati na engleskom jeziku. Ulaz na sva predavanja i razgovore je slobodan.

Adrese susreta sa publikom:

  • Dom kulture Studentski grad- Bulevar Zorana Đinđića 179 (bivši Bulevar Avnoja), Novi Beograd
  • Újvidéki Színház - Novosadsko pozorište, Jovana Subotića 3-5, Novi Sad


 

 

  
Prvi prevod Alena Badjua na srpskohrvatski jezik
Alen Badju

nastanite nenastanjivo

Kritika kritične krize

O krizi marksizma treba danas reći da je potpuna. A ovo nije puki empirijski atribut. Suština je krize kao krize da se razvija do svojih krajnjih konsekvenci, a tako, za marksizam, i rizik da poprimi lik svog dokrajčenja. I to ne kao obećano dokrajčenje jedne predistorije, nego naprotiv na upravo istorijski način dokrajčenja, to jest na način koji bi marksizam učinio prosto-naprosto ideološki i politički zastarelom datošću.

Jedini elemenat nepotpunosti univerzalne krize marksizma jeste tek mogućnost da se, počev od samog marksizma, odredi težište i izvor širenja krize. To će biti pokušano u ovome tekstu. Radi se o tome da se potpunost tiče, kao svog krajnjeg ruba, jedne subjektivacije krize koja je sa svoje strane određena kao etapa marksizma, kao (ponovni) početak, drugo osnivanje. Dalje

 

 

  
29. nov 2014.

 

 

  
5. maj 2014.

 

 

  
6 - 8. maj 2014.
ŽAK RANSIJER (JACQUES RANCIERE)

gostovanje zaka ransijera

SKOPJE - NOVI SAD


Edicija Jugoslavija, Институт за општествени и хуманистички науки, Скопје i Studentski Kulturni Centar Novi Sad pozivaju vas na gostovanje Žaka Ransijera (Jacques Rancière) koje će se održati u Skopju i Novom Sadu od 5-8. Maja 2014. godine, u okviru Jugoslovenske turneje °2:

"Politiques du Temps - Politike Vremena - Политики на времето"

Utorak, 6. Maj
19 sati
- Time, Narration, Politics/ Vreme, Naracija, Politika/ Време, нарација, политика
Институт за општествени и хуманистички науки / Institute of Social Sciences and Humanities (ISSHS), ul. "20 oktomvri" br. 8-2, Skopje*
Četvrtak, 8. Maj
20 sati
- Modernity revisited/ Novi osvrt na modernost/ Навраќање на модернитетот, SKCNS Fabrika, Kineska četvrt, Bulevar Despota Stefana 5, Novi Sad
Dalje


 

 

  
1. maj 2012.
Marko Ristić

Izdajnik Draza Mihajlovic i njegovi fasisticki saucesnici


Da je takozvni „armijski general“ Draža Mihajlović uspeo da pobegne i našao utočište u Rimu, ta sitna vest, tim pre što je nepotvrđena, može nekima izgledati sasvim nevažna, skoro neprimetna u poređenju sa razmerama ovog najvećeg okršaja u svetskoj istoriji u kome se radi o životu i slobodi stotina miliona ljudi, u kome se radi o napretku i sreći ne samo današnjih ljudi nego i mnogih budućih pokolenja, u kome je zaista u pitanju sudbina čovečanstva. Ali baš taj karakter univerzalnosti i sudbonosnosti koji ima ovaj rat čini da izvesni na izgled objektivno nevažni događaji i ličnosti  dobijaju naročito političko značenje, imaju da budu shvaćeni i posmatrani u svom istorijskom značaju. Moglo bi čak, isto tako, nekima izgledati – i ovo samo primera radi – da se pokolj koji su prošle zime izvršili četnici Drže Mihajlovića u selu Vranjiću... Dalje


 

 

  
4. april 2011.
Alen Badju (Alain Badiou)

Otvoreno pismo Alena Badjua Zan-Luk Nansiju


Alen Badju odgovara na članak Žan-Luk Nansija pod nazivom „Šta za nas znače arapski narodi“ objavljen 28.03.2011. u listu Libération:

Dragi moj Žan-Luk, stav koji zastupaš u prilog „zapadnoj“ intervenciji u Libiji me je zaista neprijatno iznenadio.

Zar nisi od samog početka uvideo značajnu razliku između onoga što se dešava u Libiji i onoga što se dešava u drugim zemljama? Kako to da smo i u Tunisu i Egiptu zaista mogli da vidimo masovna javna okupljanja, dok u Libiji nije bilo ničeg nalik na to? Jedan moj prijatelj koji se bavi arapskim jezikom se poslednjih nekoliko nedelja posvetio prevođenju plakata, transparenata i zastava koje su bile veoma zastupljene u demonstracijama u Tunisu i Egiptu, dok u Libiji, čak ni u Bengaziju, nije mogao da nađe nijedan takav primer. Iznenađuje me da nisi primetio još jednu veoma upadljivu činjenicu u vezi sa libijskim „pobunjenicima“, a to je da među njima nema nijedne žene, dok su u Tunisu i Egiptu žene veoma prisutne. Zar nisi znao da francuske i britanske tajne službe organizuju pad Gadafija još od prošle jeseni? Zar te ne čudi to što se u Libiji, za razliku od ustanaka u drugim arapskim zemljama, pojavilo oružje nepoznatog porekla... Dalje


 

 

  
Alen Badju (Alain Badiou)
Uporabe rijeci Zidov


Ponekad se tvrdi da je Država Izrael jedina „demokratska“ država u regiji. Ali činjenica da se ta država predstavlja kao Židovska Država izravno proturječi toj tvrdnji. 0 tome možemo reći da je Izrael zemlja čije je samo-predstavljanje još arhaično

 

Posljednjih nekoliko desetljeća intelektualna situacija u Francuskoj bila je obilježena bezbrojnim raspravama o statusu koji se treba dodijeliti riječi „Židov“ unutar podjela mišljenja.

To je bez ikakve sumnje povezano sa sumnjom, utemeljenom na nekim nesumnjivim i nekim izmišljenim činjenicama, da se antisemitizam „vratio“. No je li ikada nestao? Ili, nije li važnije vidjeti veliku promjenu koja se dogodila u prirodi oblika i kriterija antisemitizma i njegova upisivanja u diskurs posljednjih trideset godina?... Dalje


 

 

  
Žak Ransijer (Jacques Rancière)
Rasizam, strast odozgo


Iz: La partage de sensible – esthetique et politique, Ed. La Fabrique, Paris

Slijedeći tekst prijevod je dva glavna poglavlja prvog Rancièreovog programatskog teksta o politici estetike objavljenom 2000. Pojam 'raspodjele osjetilnog', o kojem je riječ u prvom poglavlju knjige, odnos politike i estetike postavlja u daleko uži odnos nego što se može izvesti iz takozvane kritičke umjetnosti i umjetničkih djela koja se eksplicitno bave političkim temama i problemima, koja se našla kako u 'estetskoj' krizi tako i u političkoj iscrpljenosti. Umjetnost je politična, sugerira Rancière, već po tome kako (re)konfigurira osjetilne datosti zajedničkog bivanja, preokreće socijalnu vidljivost koju nameće društveni poredak ili naprosto dehijerarhizira oblike djelovanja, zanimanja pa čak i same umjetničke rodove ... Dalje


 

 

  
Žak Ransijer (Jacques Rancière)
Romi, a ko drugi?
Rasizam, strast odozgo


Želeo bih da ponudim nekoliko razmišljanja vezanih za pojam „državnog rasizma“ koji je tema našeg sastanka. Ta razmišljanja se suprotstavljaju veoma rasprostranjenoj interpretaciji nedavnih mera naše vlade, počevši od zakona o velu do proterivanja Roma. Pomenuta interpretacija u njima vidi oportunističko držanje usmereno na eksploataciju rasističkih i ksenofobijskih tema u izborne svrhe.  Tobožnja kritika tako vodi do pretpostavke koja od rasizma stvara narodsku strast, strašljivu i iracionalnu reakciju nazadnih slojeva stanovništva, nesposobnih da se adaptiraju na novi pokretni i kosmopolitski svet. Država je optužena za odstupanje od sopstvenih principa u slučaju izlaženja u susret ovom stanovništvu. No, time je ojačana u svojoj poziciji predstavnika racionalnosti spram narodne1 iracionalnosti.

No ta pravila igre, prihvaćena od strane „leve“ kritike, upravo su ona u čije ime je desnica ostvarila, ima tome 20 godina, izvestan broj rasističkih zakona i dekreta. Te mere su bile preduzete u ime iste argumentacije: postoje različiti problemi delikvencije i štetnosti prouzrokovanih imigrantima i ilegalcima koji prete aktiviranju rasizma ukoliko se stvar ne dovede u red. ... Dalje


 

 

  
Alen Badju (Alain Badiou)

„Postojeće komunističke partije su ostatak prošlosti“


Alen Badju, francuski filozof je decembra 2009. bio u Briselu ( Bruxelles).

Bleri Leši (Bleri Lleshi): Sinoć ste pomenuli nove društvene i političke alternative. Možete li nam reći nesto više o tome?
Alen Badju: Nalazimo se u svetu sve više dominiranim jednoobraznom vizijom društveno-političkog sistema u čijem središtu je kapitalizam, i, kao politička forma (koja se deklariše kao najbolja), parlamentarna demokratija. Živimo u svetu gde je ova kombinacija predstavljena kao jedini mogući i prihvatljivi put za čovečanstvo. Taj kapitalizam u kome dominiraju privatni interesi jeste politika koja se svodi na rukovođenje  državom od strane rukovodilaca izabranih glasanjem. Ja to zovem kapitalo-parlamentarizam.

Moje pitanje je da li je zaista taj model jedini. Pitanje alternative je dakle globalno pitanje: možemo li da zamislimo, možemo li da želimo potpuno drugačiju organizaciju društva? .... Dalje

 

 


  
ALEN BADJU ( Alain Badiou)
Kog realnog je ova kriza spektakl?
Obrušavanje berzi je obrušavanje mesožderskog kapitalizma u toku, po svojoj prirodi, iracionalnog. Povratak realnom se nameće.

Takvom kakvu nam je predstavljaju, planetarna finansijska kriza liči na jedan od onih loših filmova zakuvanih u fabrici unapred skovanog uspeha koju danas nazivamo "bioskopom". Ništa ne nedostaje, uključujući zastrašujuće obrte: nemoguće je sprečiti crni petak, sve se ruši, sve će se tek srušiti.

No, nada  ipak postoji. Na pročelju scene, unezverena i zbijena kao u filmovima katastrofe, mala četa moćnika, vatrogasaca monetarnog požara, Sarkozi, Paulson, Merkel, Braun i ostali Trišei *, u bezdan centralne rupe - odvlači hiljade milijardi... Dalje

 

 

  
Marko Ristić - Pismo Politici

popis je uradjen


Dragi druže uredniče,

Kao i u sve druge, širom naše zemlje (Jugoslavije), i u naš stan došao je popisivač, jedna simpatična i inteligentna studentkinja iz Vranja. Niti imam potrebne spreme da o Popisu kao takvom pišem analitičko-sociološku raspravu, niti nameravam da o ovom popisu pišem neke svoje subjektivno-impresionističke utiske. Hteo bih samo, posredstvom vašeg lista, omogući li mi vaša predsuretljivost da se njim poslužim, povodom ovog popisa, da postavim, kao običan građanin ove zemlje (Jugoslavije), dva priprosta pitanja, ne očekujući, uostalom, ni na jedno odgovor.

Prvo je pitanje upućeno drugu Krsti Crvenkovskom, koji je apodiktički tvrdio, ima već skoro godinu dana (v. VUS, BR 944 god. IX, od 3. lipnja 1970): „Iskazivanje jugoslavenstva kao nacionalne pripadnosti prilikom popisa stanovništva značilo bi snažan pritisak na sve ostale da napuste svoju nacionalnu oprijedeljenost”. Ovo moje prvo pitanje je dvostruko, ali ipak jednostavno. 1) Kako jedno iskazivanje „prilikom popisa stanovništva” može značiti „snažan pritisak” na sve one ostale koji svoju nacionalnu opredeljenost iskazuju povodom tog istog popisa stanovništva, dakle istovremeno, pa prema tome bez mogućnosti poznavanja onoga što bi na njih moglo ili ne bi moglo vršiti ma kakav pritisak, bio on snažan ili ne? .... Dalje

 

najnovija izdanja
Poetika Znanja
Žak Ransijer
Poetika Znanja




Izdanje Edicija Jugoslavija, Mart 2010, biblioteka SVESKE
Emancipovani 
gledalac
Žak Ransijer
Emancipovani
gledalac





Izdanje Edicija Jugoslavija, Mart 2010, biblioteka SVESKE


Obaveštenje

Sa zadovoljstvom obaveštavamo sve zainteresovane da se naša prva izdanja mogu naći u Beogradu, u knjižari distrubucione kuće Krug Centar, Tržni centar "Staklenac", na drugom spratu, kao i u svim knjižarama sa kojima ovaj distributer sarađuje diljem Srbije, ali i u Hrvatskoj i uskoro Sloveniji.
Više informacija: Krug Commerce, tel/fax 011 2401433

Na sajmu knjiga, prva izdanja su dostupna na štandu DELFI, hala 14.

...dalje
Newsletter

Registrujte se

ime:

email:


EDICIJA JUGOSLAVIJA- BOLJE IZDATI KNJIGE NEGO DRUGOVE!